November 5th, 2013 | Žikica Simić
Izdavačka kuća –
In the Red06/11/2013
Taj Sigal (Ty Segall) je neumoran. Snima po nekoliko albuma godišnje. Kao Rajen Adams (Ryan Adams) nekad. U avgustu mu je izašao album „Sleeper“ – fenomenalna, mada iznenađujuća i zbunjujuća, akustična rok avantura.
Ovih dana se oglasio novom pločom. Radi se o debitanskom, istoimenom albumu njegovog benda Fuzz. Ponuđena muzika zvuči kao izgubljeni snimci sastava Blue Cheer i Groundhogs. Zvuk težak hiljadu tona bombarduje slušni živac.
Rok kritičari ovu vrstu muzike označavaju sintagmom „stoner metal“. Psihodelični rok, hevi metal i bluz rok ukršteni su na originalan način. U tu mešavinu dodato je nekoliko kapi halucinogenih „kiselina“ i malo mračnih, gotičkih elemenata. Bas je na frekvencijama koje pomeraju zidove. Tempo je spor, a vokal visok i melodičan.
Posle prvog minuta slušanja ovog albuma setio sam se davnog susreta sa muzikom sastava Black Sabbath. Loše kritike – „trećerazredni Cream“ – me nisu pokolebale. Dok sam slušao numere „The Wizzard“, „Black Sabbath“ i „Warrning“ mislio sam da je to najdalje dokle se u muzici može da stigne. Za mene su, nekad, Black Sabbath bili vrh i kraj, granica preko koje se ne može.
Numere grupe Fuzz „Loose Sutures“ i „Raise“ imaju istu snagu i ubedljivost kao nekadašnje pesme ekipe iz Birmingema. Možete da mlatite glavom iz sve snage i da tripujete daleko i visoko u isto vreme. Čarls Muthart (Charles Moothart) i Roland Kozio (Roland Cosio), Sigalovi kompanjoni iz benda Fuzz, sviraju kao Toni Ajomi (Tony Iommi) i Gizer Batler (Geezer Butler).
Muzika novog Sigalovog benda je artistička igrarija sa zvukom koji su nekad proizvodili majstori tzv. power rocka. Izmenjeni kontekst u kojem se ta muzika izvodi, novo vreme i drugačiji ljudi, čine da se ova retro manipulacija doživljava kao prvorazredna atrakcija i potvrda renomea Taja Sigala kao jednog od najvažnijih novih rokera.
No comments yet