Tajanstveni voz

July 22nd, 2013 | Žikica Simić

Izdavačka kuća –

Sunday Best Recordings

13/08/2013

Valerie June: Pushin’ Against A Stone (Sunday Best)

Valeri Džun (Valerie June) povezuje staro i novo na originalan način. Do novca neophodnog za snimanje svog prvog pravog albuma (postoje još dva-tri samizdat izdanja) „Pushin’ Against A Stone“ došla je preko internet platforme Kickstarter. Kako sam razumeo tu se radi o sledećem: ako imate neki projekat vezan za muziku, film, video igre, hranu i slično i potreban vam je novac da ga realizujete onda se oglasite preko kickstarter.com. Zatražite novčanu podršku. Oni koji žele da pomognu prilože neku lovu. Ako se sakupi dovoljno para projekat se realizuje itd. Ne znam detalje ali tako nekako to funkcioniše.
Elem, bilo kako bilo, Valeri Džun je na ovaj način sakupila 15.000 dolara koji su joj omogućili da snimi „Pushin’ Against A Stone“. Novomilenijumski oblik mecenstva omogućio je nastajanje jednog od najboljih albuma u dosadašnjem toku sezone. Pored anonimnih darodavaca Valeri je imala podršku i dvojice vrhunskih majstora nove muzike: Dena Oerbaka (Dan Auerbach) iz sastava The Black Keys i Kevina Ogunasa (Kevin Augunas), sve traženijeg mladog producenta i inžinjera zvuka. Album je većim delom snimljen u Oerbakovom nešvilskom studiju Easy Eye Sound. Oerbak i Ogunas su obavili producentski posao i bili koautori nekoliko pesama. Legendarni Buker T. Džons (Booker T. Jones) je celu stvar ukrasio, tu i tamo, zvukom svoje organe, baš kao i Džimbo Matus (Jimbo Mathus) – novi heroj memfiskog roka – svojom gitarom. Ne treba izostaviti ni Ričarda Svifta (Richard Swift), takođe velikog majstora novog zvuka, koji je obavio bubnjarske poslove.
Tri stvari su bazične kada je u pitanju rok muzika: pesma, ljudski glas i električna gitara. Sve tri su na vrhunskom nivou na albumu „Pushin’ Against A Stone“. Pesme su odlične. Urađene su u tradicionalnom maniru. Jasno su žanrovski definisane: gospel, bluz, folk, kantri, pravoverni rok. Neke od njih – „Workin’ Woman Blues“, „Wanna Be On Your Mind“ ili „The Hour“ – spadaju među najbolje koje smo čuli godinama unazad.
Ljudski glas je, ipak, u glavnoj ulozi. Valeri Džun ima moćan, prkosan glas, koji reže prvo i duboko – „do živca“, kako je napisao Endi Gil u svoj recenziji. Grubost i sirovost su znak autentičnog doživljaja i iskrene interpretacije. Predpostavljam da su ovako zvučale persone koje su Alan Lomaks (Alan Lomax) i Hari Smit (Harry Smith) snimali tokom svojih etnomuzikoloških ekspedicija u prvoj polovini prošloh veka. Umeće sa kojim su Oerbak i Ogunas povezali muziku i interpretaciju Valeri Džun sa modernim senzibilitet zapravo čini ovaj album remek-delom. Po mnogo čemu ova ploča podseća na film Debre Grenik (Debra Granik) „Winter Bone“ iz 2010. godine. Moderno i tradicionalno su u bliskom kontaktu koji pre liči na bokserski klinč nego na ljubavni zagrljaj.
Električne gitare „marširaju“ kroz pesme sa ovog albuma kao u onim stihovima Danijela Džonstona (Daniel Johnston). Solo na kraju naslovne numere kao da je preuzeto iz arhive Džimija Pejdža (Jimmy Page), a ono iz pesme „You Can’t Be Told“ kao da je odsvira Dr. Džon (Dr. John) pre nego što mu je revolverski metak otkinuo prst.
Ime Valeri Džun sam prvi put video na omotu ploče „Go On Now, You Can’t Stay Here“ sastava The Wandering iz 2012. godine. Radi se o ad hok grupi koju je Luter Dikinson (Luther Dickinson) osnovao sa talentovanim rokerkama iz Memfisa. Odličan album inače. Valeri je imala sjajan nastup kao pevačica i virtuoz na tradicionalni žičanim instrumentima tipa bendžo, ukelele, mandolina itd. Njen „prvi“ samostalni album „Pushin’ Against A Stone“ predstavlja veliki kvalitativni skok u izvođačkom i personalnom smislu. Muzika vrluda kroz tradiciju kao dredovi na njenoj Meduza frizuri. Ne postoji etiketa koja bi mogla da se zalepi na ovu muziku. Ona prevazliazi žanrove, klasifikacije, fioke i police. Moćna je kao Misisipi i velika kao Apalačijanske planine.