Electric Flag Outtakes – Tekstovi pisani za Našu Borbu 1996/97. godine pod nadnaslovom Priče o pesmama, a koji nisu objavljeni u knjizi Električna zastava - Priče o pesmama (I), Naša Borba, 12.6.1996.
Blind Faith: Can’t Find My Way Home
Come down off your throne
And leave your body alone
Somebody must change
You are the reason
I’ve been waiting so long
Somebody holds the key
Well I’m near the end and I just ain’t got the time
Well I’m wasted and I can’t find my way home
Come down on your own
And leave your money at home
Somebody must change
You are the reason
I’ve been waiting all these years
Somebody holds the key
I’m near the end and I just ain’t got the time
Oh and I’m wasted and I can’t find my way home
But I can’t find my home
And I ain’t done nothing wriong
But I can’t find my way home
Filmski režiser Nikolas Rej, autor „Buntovnik bez razloga“, proto rok filma, dao je u toku snimanja glavnoj glumici Natali Vud knjigu Tomasa Vulfa „You Can’t Go Home Again“ (naš naslov je, čini mi se, „Kući se više ne može“) na čitanje. Junaci te knjige izmučeni osećanjem da se kući ne mogu vratiti pokušavaju da stvore novi dom u nekoj pustinjskoj zabiti.
Veliki sineasta je tim činom hteo da upozna glumicu sa glavnom temom svoje i svekolike druge popularne umetnosti: nemogućnošću povratka kući.
Osnovna egzistencijalna situacija u kojoj se nalazi rokenrol junak – koji je po svojim antropološkim, civilizacijskim i drugim svojstvima najbliži filmskom, određena je saznanjem da povratka kući nema. Iz te pozicije on kreće u veliku rok odiseju čiji je implicitni cilj pronalaženje novog skloništa.
Rok heroj projuri kroz pubertet i adolescenciju brzinom ekspresnog voza, probuđeni hormoni su snažno pogonsko sredstvo. Katapultiran njima leti u susret nepoznatom. Usput krade i otima ljubav, testira moralne i društvene norme, ispituje interpersonalne i komunikacijske obrasce. U toj omnipotentnoj jurnjavi on ne zna da su stvari konačne i da sve ima kraj.
U jednom trenutku vetrovi promene smer i jedra našeg heroja ostanu prazna. Počinje da pluta po velikoj mrtvaji sopstvenog života. Ono što ište ne može da nađe. Hormonski vetrovi duvaju u druga jedra. U toj situaciji rokenrol heroj poželi da se vrati kući, bez obzira šta se pod tim podrazumevalo.
Nažalost put ne može da pronađe.
Stivi Vinvud je pesmu „Can’t Find My Way Home“ prvi put izveo na debitantskom albumu super grupe Blind Faith. Bilo je to 1969. godine. Tada je imao 21 godinu. Pesma se jednostavnošću, nepretencioznošću, akustičnim ugođajem i bolnom relevantnošću razlikovala od drugog materijala sa ploče. Zahvaljujući veličanstvenom talentu mlađani Vinvud je stvorio ovu gracilnu pesmu, koja u originalnoj verziji traje 3 minuta i 17 sekundi, kojom je, po principima, ortodoksnog rok puritanizma, dao poetsku i rokersku projekciju jedne od najvažnijih mitologema rok muzike. Višeznačnost priče o nemogućnosti povratka kući prezentirana je načinom kojim dominiraju jednostavnost, emotivnost i jasnoća.
Zanimljiva je priča, na neki način u vezi sa ovom temom, Si Džej Šenija, sina Kliftona Šenije, kralja tzv. ’zydeco’ muzike. On kaže da je omiljena pesma njegovog oca, koji je tokom 30-40 godina duge karijere svirao hiljade koncerata i deset puta toliko pesama, bila numera „I’m coming home“ koju je posvetio svojoj majci. Ona nikad nije čula tu pesmu jer joj se sin nije vratio kući. Umro je „na putu“, kako kaže njegov sin, žaleći što se nije vratio kući i odsvirao spomenutu pesmu onoj kojoj je i namenio.
Rokenrol je muzika koja započinje onog trenutka kada se shvati da se let završio i da povratka nema. Šta se posle toga dešava sa rokenrol junakom, koji sa saznanjem da je dom sve dalji, kreće u nove avanture, videćemo. U ovom trenutku dobro je zapamntiti jednu od najvećih rok istina koju je Stivi Vinvud izrazio stihovima:
„And I ain’t done nothing wrong
But I can’t find my way home“.
No comments yet