objavljeno: 31/08/2009 (Politika)
Karijera Kida Konga Pauersa je jedna od najimpresivnijih u rok muzici. Bio je član sastava „The Gun Club”, „The Cramps” i „Nick Cave & The Bad Seeds”. Retki su muzičari sa takvim pedigreom. Uvek je svirao „zlu muziku za rđave ljude”. Tako se nekako i zove jedna od kultnih ploča na kojima je nastupao – „Bad Music For Bad People” grupe „The Cramps”. Još uvek je veran tom opredeljenju. Na novom albumu njegovog aktuelnog benda „Kid Congo & The Pink Monkey Birds” trešti zla muzika.
Album „Dracula Boots” je drugi koji Kid Kongo snima sa tom postavom. Na repertoaru je frivolni garažni rok. Elementi tzv. treš estetike i rokerskog subžanra poznatog pod imenom ’sajkobili’ upotpunjavaju sliku. Ponuđene pesme mogle bi da budu muzički skor za neki film Rodžera Kormana o maturskoj večeri, adolescentnom seksu, bajkerskim bandama i vampirima.
Psihodelična džungla, kojom Kid Kongo luta od početka karijere, opet je poprište zbivanja. Muzika je rudimentarna, primitivna i sirova. Kidova gitara donosi atmosferu kužnih močvarnih isparenja, velegradske truleži i zadah opasnog, zabranjenog seksa. Basista Kiki Solis i bubnjar Ron Miler obezbeđuju adekvatan ritam. Preko tako konstruisanog zvuka Kid Kongo recituje lascivne tekstove, glasom koji kao da dolazi sa samog dna ljudske egzistencije. Da su se u najmračnijim fazama sopstvenih života Ajk Tarner, Bo Didli i Lu Rid odlučili da snime zajedničku ploču ona bi zvučala kao „Dracula Boots”.
Originalne numere na ovom albumu nisu rok pesme u uobičajenom značenju. Pre se radi o amorfnim zvučnim tvorevinama koje nagoveštavaju bizarnost zbivanja i groteskni karakter likova koji žive u velegradskim kloakama. Numera „La Llarona” bi se mogla naći u nekom novom filmu Roberta Rodrigeza ili Kventina Tarantina, dok bi „Rare As The Yeti” i LSCD dobro funkcionisale kao zvučna zavesa za dokumentarac o odbačenim ljudima sa gradskih pločnika. Obradom pesme „I Find A Peanut”, iz repertoara sastava „Thee Midniters”, Kid Kongo je platio dug svojim hispano korenima. „Funky Fly” Boa Didlija je tu kao posveta čoveku koji je započeo ovu vrstu muzičke avanture.
„Kid Congo & The Pink Monkey Birds” su svirali u Beogradu 27. novembra 2005. godine. Neki su tada rekli da su „seks i grad” u glavnim ulogama u njihovoj muzici. Posle slušanja albuma „Dracula Boots”, čini se da je to tačna opservacija. Za razliku od TV serije istog imena, zbivanja su izmeštena iz fensi galerija i skupih restorana u opasne gradske četvrti, među izmučene otpadnike kojima je seks poslednje utočište, a grad jedino skrovište. Sići na dno ljudskog postojanja i pogledati nagore neki su postavili kao artistički cilj. Šta se vidi iz te rupe, može se naslutiti slušajući Kida Konga i njegov bend.
No comments yet