Koncerti

Richmond Fontaine u Elektropioniru 2.11.2016.
Elektropionir
November 2, 2016
http://www.tajanstvenivoz.net/wp-content/uploads/2016/11/2b-1.jpg

Richmond Fontaine u Elektropioniru 2.11.2016.

Noć u gradu/Grad u noći

Rejmond Karver je sinoć bio u Beogradu. Pojavio se u Elektropioniru maskiran u Vilija Vlotina lidera benda Richmond Fontaine. Ispričao nam je dvadesetak gorkih priča o poraženim ljudima izgubljenim u velegradskim noćima, o umornim šljakerima koji posle teškog rada ubijaju umor lošim alkoholom, o njihovim tužnim ženama koje ne razumeju šta se događa, o starcima i staricama koji nikada pronađenu sreću još uvek traže na listu za tombolu, nadajući se da će bar jednom u životu uzviknuti: „Bingo!“
Crno-beli, iskrzani film se razmotavao sinoć u Cetinjskoj 15. Prizori iz provincijalne Amerike, ljudi zatureni u nedođijama Severne Dakote, Viskonsina, Nebraske, defilovali su kroz pesme. Jeftino pivo, krv, znoj i suze pokreću radnju u Vlotinovim napevima. Surovi život pulsira u nedokučivim ritmovima. Neverne supruge puštaju gramofonske ploče prevarenih muževa neiskrenim ljubavnicam. Vili Vlotin svakodnevni život pretvara u rok pesmu.

14925457_10210684732745390_5276258523277180727_n
Oštra rokerska svirka – koja je bila prijatno iznenađenje – učinila je komunikativnim ovakve sadržaje. Publika je bila oduševljena. Oduševljenje se prenelo i na bend pa su, iz pesme u pesmu, svirale sve žešće i poletnije. Gitarista Den Eklz (ako je to bio on) je teškim Vlotinovim pesmama, svojim telekasterom, davao oštre ivice koje su rezale kao razbijene pivske flaše iz otpevanih tekstova. Fade-out na basu kojim je završena jedna numera (ne mogu da setim koja) je instrumentalni, rokerski vrhunac sezone.
Dok sam slušao Vilija Vlotina i njegov bend setio sam se jednog prizora kojem sam prisustvovao u Staklarskoj koloniji u Paraćinu početkom 60-ih godina 20. veka. Ovako je bilo: Bila je noć i padala je kiša. Ja sam se nešto muvao po koloniji. Odjednom sam čuo kako neki čovek lupa na vrata neke barake i viče: „Otvori, kurvo, ubiću te“. Ženski glas mu je kroz plač, sa druge strana vrata, odgovarao: „Idi, molim te. Pijan si“. Imao sam 10 – 12 godina. Bio sam zblanut, nisam znao šta se dešava. Sad mislim da je Vili Vlotin možda bio tu negde i gledao isti prizor.

Share

No comments yet