Dok je sinoć padao prvi sneg ove zime u Beogradu u sali Amerikana Doma omladine Dukat i njegov bend Stray Dogg su napravili džinovski korak. I to ne samo u sopstvenoj karijeri već i u dugoj i časnoj istoriji beogradskog rokenrola. Veliki prljavi grad na ušću dve reke dobio je ponovo veliku rok grupu. Zanosna Lovely Quinces je bila potpuno u pravu kad mi je šapnula: „Ovo je najbolji bend na ovim prostorima“.
Njihova muzika je izašla iz žanrovskih matrica i vinula se u nepoznate predele. Kao da je muzika Stray Dogga sinoć progutala LSD pilulu pa krenula negde izvan granica, sa one strane, kroz ogledalo, 50 000 milja duboko i 8 milja visoko.
Iznenađujuće psihodelične eskapade publika je pratila sa zanosom i verom, bend je bio uvežban i usviran, Dukat je pevao odlično, Lovely Q je napravila sjajan uvod, zagrejala publiku. Njen rokenrol medli (Train Kept A-Rollin’/Rock And Roll) će se pamtiti.
Kabinet pivo je bilo odlična ali preskupo i prejako. Pod dejstvom njegovih alkoholinih promila i uz muziku Stray Dogga moglo se lepo plutati prostorima čiste ekstaze. Napisao sam svojevremeno da me je prethodni koncert Stray Dogga u ovom istom prostoru podsetio na onaj koji su nekad održali Jarboli u Akademiji, koja se za tu priliku pretvorila neviđenu dušegupku. Bila je to ultimativna promocija jednog benda i nove publike. Ovaj sinoćni koncert verovatno liči na neki, najbolji mogući koncert, koji su Wilco ili My Morning Jacket, negde u svetu, održali. Ubeđen sam u to. Stray Dogg su na vrhu sveta.
No comments yet